ПРОФЕСОР ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ, ГЕОГРАФ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ПОРУЧИО  ПРЕТЕНЗИЈЕ КОСОВСКИХ АЛБАНАЦА НА ЧАКОРСКУ ГРАНИЦУ НИЈЕСУ ИСТОРИЈСКИ НИ НАУЧНО УТЕМЕЉЕНЕ  

ПРОФЕСОР ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ, ГЕОГРАФ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ПОРУЧИО 

ПРЕТЕНЗИЈЕ КОСОВСКИХ АЛБАНАЦА НА ЧАКОРСКУ ГРАНИЦУ НИЈЕСУ ИСТОРИЈСКИ НИ НАУЧНО УТЕМЕЉЕНЕ   

Поводом дешавања око демаркације границе са Косметом, која ових дана заокупља црногорску, али и ширу јавност, проф. др Марко Кнежевић, географ, дао је свој стручни осврт, прецизно појаснивши простирање те граничне линије, позвавши се на Ревизију генералног урбанистичког плана општине Плав из 1985. године.

У тој Ревизији, прецизира др Кнежевић, стоји да републичка административна граница према покрајини Косово и Метохија (КиМ) на територији плавске општине почиње на југу од врха Тромеђа -кота 2366 на Богићевици (тромеђа између Албаније, Србије и Црне Горе) и наставља се премa сјеверу као природна граница, претежно дуж развођа, преко највиших врхова и гребена, тачније преко Пасјег врха, Малог врха, Маја е Барјакута, Велике подине и Маље Нећината (коте 1938, 1850, 1607), гдје се спушта у тјеснац Котлови.

-Ту граница пресијеца долину Пећке Бистрице, наставља се преко Лисца (кота 1771) и Ваганичке горе (кота 1636), допире до коте 1249 на Аџовића ријеци, затим иде овом ријеком до коте 1319, где се наставља Шекуларском (Шиповачком) ријеком до Шиповице. На дијелу Чакора наведена граница се приближно поклапа са међама некадашњег манастирког метоха Велике, које се наводе у Дечанским хрисовуљама из прве половине 14 вијека. За очување ове границе Величани и Васојевићи су пролили много крви у балканским и другим ратовима. Граница према КиМ прецизно је уцртана на војним  топографским картама, које у случају граничног спора имају документациону вриједност. Она никада није помјерана нити је била спорна у Краљевини Југославији као ни касније у СФРЈ. Границу је признала Бадинтерова комисија, по којој се након распада Савезне републике Југославије и формирања независних држава, републичке административне границе признају као међудржавне. Бечки сопразум о разграничењу такође је потврдио да на овом простору нема промјене граница –прецизирао је Кнежевић.     

Међутим, додаје Кнежевић, државна граница на источном дијелу атара Велике, као и на дијелу територије општине Рожаје, постала је спорна међу самим Албанцима. Влада Косова је, подсјећа он, прихватила Бечки споразум, али се томе оштро противи опозиција, сматрајући да је тим споразумом Косово закинуто за више од 9 хиљада хектара.

-Као што је познато, опозиција је протествовала у Скупштини Косова и спријечила одржавање сједнице на којој би се верификовао Бечки споразум. Тражећи демаркацију граничне линије са Црном Гором на Чакору, албански сепаратисти су у Котловима, на аутомобилском путу Мурина-Чакор-Пећ, који је од 1999. затворен за саобраћај, бацили граничну таблу и пирамиде, а у скорије вријеме поставили заставу и таблу „Косово република“. Исто је урађено и на територији општине Рожаје, између Савиних вода и превоја Куле, унутар територије Црне Горе, на удаљености 8 километара од пункта косовске полиције и два километра од црногорске полиције. Гранична полиција Црне Горе је склонила те лажне симболе али питање границе са Црном Гором међу Албанцима остаје и даље отворено. Позивајући се на Устав СФРЈ из 1974. год., у којем се не помиње „спорна“ граница, они траже посједе у Бјелухи, Враћеву, Ваганици и Шиповици. Треба напоменути да је постојећа државна граница у Котловима не само административна, него и етничка. Она одваја Руговце -Албанаце, на једној и Величане -Србе и Црногорце на другој страни. Да би остварили своје претензије на Чакор, помјерањем етничке границе, Албанци су ради настањивања и коришћења купили и даље купују, ливаде, пашњаке, шуме у Бјелухи и с друге стране Чакора, по оној да „чије су овце, његова је ливада“ –истиче др Кнежевић.

Он даље наводи како су, према евиденцији Управе за имовину у Плаву, Албанци са Косова, њих 34, досад на Чакору (Бјелуха, Шип, Чакорски поток, Јанковића ливаде и др), купили имовину у укупној површини од 640 хиљада квадратних метара.  

-Чак су, како се чује, и неки ратни злочинци са Косова купили имовину у Велици, користећи прилику што су Величани принуђени да због незапослености и сиромаштва, а у немогућности да нађу друге купце, продају имовину или дио имовине по јефтиној цијени. Албанци из Новшића који су се иселили у Метохију сматрају да им припада шума у катуну Враћево, дуж државне границе, а имају “на папиру” и знатан дио имовине у селу Новшићу. Наиме, званични сајт општине Плав објавио је имена 24 пореских обвезника исељених Албанаца из Новшића, чију имовину, наводно, нијесу превели у катастру нови власници –купци из Метеха и других села. Враћевска шума је до 1932. била својина Краљевине Југославије, али су је Новшићани добили у грађанском спору пред Великим судом у Подгорици поменуте године. Судском пресудом признато је право својине селу Новшићу на спорној имовини „Враћево“ у општини Величкој, у укупној површини 479 хектара и 970 квадратних метара –наводи Кнежевић.

Он каже да прије Другог свјетског рата; шума, пашњаци и ливаде у катуну Враћево били су заједничка својина мјештана (Срба и Албанаца) села Новшића, а након Другог свјетског рата шума са шумским земљиштем, као и  читава неподијељена враћевска шума постала је државна својина и данас је саставни дио газдинске шумске јединице „Бабина гора-Ваганица-Шиповица“, којом газдује Шумска управа у Плаву, а реституција те шуме није извршена.

-У еуфорији за помјерање границе из Котлова на Чакор, исељени Албанци из Новшића траже да им држава Црна Гора призна имовину у катуну Враћево. Као доказ да је катун њихово власништво проширују гробље на Враћевској ћафи. Један од исељених Шиптара Сулејман Бучај, који данас живи у Приштини, тражи  посјед у државној шуми Враћево површине 121 хектар. Та имовина се налази у атару МЗ Велика, непосредно уз државну границу дужине 2418 метара. За рјешавање мовинско-правних односа у овом катуну и на Чакору за сада нико од надлежних не показује интерес иако су због тога присутни проблеми око коришћења шума, пашњака и ливада. Шуме су озбиљно угрожене бесправном сјечом од стране Албанаца. О томе говори податак да су од 1999. до 2012. године Албанци посјекли на подручју општине Плав око 50.000 кубика бруто запремине четинара, од чега 70 одсто у атару Велике, у вриједности од 560.000 евра. У периоду 1985. до 1990. ескалирао је проблем око коришћења пашњака на Чакору, а није искључена могућност да се тај проблем понови, јeр Албанци издижу са много већим стадима него што је капацитет њихових пашњака, што сужава простор за величке сточаре. У љетњој сезони није искључена могућност избијања конфликта и око коришћења пољско-шумских плодова, нарочито боровница и љековитог биља –упозорава др Кнежевић.

                                                                          Разговарао  Новак Вујачић, новинар